Піла скрипка,
гикав бубон,
Сонцем квітла
флейта.
Сакс надутий
товстогубе
Ледь за ними
плентав.
Як молодість
танцювала,
А старість
зітхала,
А за ними
чорна туга
Хижо реготала.
Як та юність —
тонкостанна,
Старість —
тонкосльоза.
А вона,
несамовита,
Вся у сизих
грозах!..
Пішла юність
попід верби,
Старість —
спать додому.
Звилась туга
тоді в небо,
Викресала
грому!
Юність гучно
розсміялась,
Старість —
засмутилась.
А та, чорна,
впала ницьма
Та й слізьми
умилась.
Немає коментарів:
Дописати коментар